Корисно је да знате...

Запослени НБС имају за циљ да теме које су у надлежности Народне банке Србије учине разумљивим широј јавности. Како наше одлуке о монетарној политици утичу на вас, по чему се национална платна картицa Дина разликује од других платних картица на нашем тржишту или шта су криптовалуте и да ли можете да тргујете њима – можете сазнати у нашим једноставним видео-записима.

  • Сезона одмора је у току, а једна од дилема које планирање путовања носи са собом јесте да ли и како у иностранству користити платне картице и колико се крећу провизије за плаћање или подизање новца с банкомата. Неда Вуковић, виши стручни сарадник у Сектору за платни систем, данас у рубрици Корисно је да знате доноси неколико практичних савета, али и одговоре на питања која се тичу коришћења платних картица у иностранству.

    Једно од главних питања јесте да ли све платне картице које су издале стране пословне банке у Србији могу да се користе у иностранству. Одговор је – да. Банке издаваоци у Републици Србији издају картице националног картичног система и иностраних картичних система. Картице издате у оквиру иностраних картичних система могу се користити у иностранству у прихватној мрежи картичних система у оквиру којих су издате.

    Када је у питању национална платна картица DinaCard, иако је она намењена доминантно за домаћу употребу, успостављањем сарадње с два велика интернационална картична система – кинеским националним картичним системом UnionPay International и америчким картичним системом Discover Financial Services – Народна банка Србије омогућила је издавање интернационалне картице DinaCard, која се може користити и у иностранству, тако да се картице DinaCard-Discover могу користити у прихватним мрежама Discover, Diners Club International и Pulse, док се картице DinaCard-UnionPay могу користити у прихватној мрежи UnionPay у иностранству. У оквиру пилот-продукције коју заједно спроводе Народна банка Србије, UnionPay International и Банка Поштанска штедионица а.д. Београд, у току је издавање ограниченог броја картица DinaCard-UnionPay с функцијом бесконтактног плаћања и плаћања и подизања готовине у контролисаним условима, а очекује се да ће се до краја године стећи услови да Банка Поштанска штедионица и остале банке које донесу одлуку да издају корисницима картице DinaCard-UnionPay почну њихово масовно издавање.

    Неда Вуковић, виши стручни сарадник у Сектору за платни систем, каже да банке издаваоци платних картица у Републици Србији за подизање готовине на својим банкоматима најчешће не наплаћују накнаду, док за подизање готовине на банкоматима других банака и за подизање готовине у иностранству банке издаваоци у складу са својом пословном политиком наплаћују накнаде. „За подизање готовине платним картицама у иностранству банке прихватиоци могу увести додатну накнаду коју наплаћује банка прихватилац, односно банка чији је банкомат. Због тога корисници треба да обрате пажњу на то да ли при подизању готовине постоји и додатна накнада, а она мора бити приказана на банкомату, и да на основу информација о томе одлуче да ли се исплати да подижу новац на том банкомату или да потраже банкомат на коме се не наплаћује додатна накнада”, истиче Неда Вуковић.

    Тарифници банака за ове услуге јавно су доступни на порталима банака и корисници их једноставно могу прегледати, а то су накнада за исплату готовог новца коришћењем дебитне/кредитне картице на банкоматима у иностранству и плаћање робе и услуга у иностранству дебитном/кредитном картицом.

    Такође, Неда Вуковић истиче да за подизање готовине у иностранству и плаћање на продајним местима неки прихватиоци на банкоматима и ПОС терминалима пружају услугу DCC (Dynamic Currency Conversion). Она омогућава корисницима да се трансакција изврши у валути земље у којој је картица издата, што за кориснике из Републике Србије значи – у динарима. При томе, важно је да корисници обрате пажњу који курс је банка прихватилац користила за конверзију, јер може бити неповољан за корисника, те да на основу тога одлуче да ли ће услугу користити или одустати од ње и трансакцију извршити на стандардни начин.

    Поред тога, Неда Вуковић саветује да корисници платних картица обрате пажњу на дневну и месечну потрошњу у иностранству, јер ограничења за коришћење платне картице одређује банка издавалац у складу са својом пословном политиком и уговором с корисником и да у пракси постоје различита ограничења, нпр. извршење максималног броја трансакција или максималног износа у одређеном периоду.

    У случају да банкомат задржи картицу, корисник се може обратити својој банци издаваоцу и пријавити да му је картица задржана у банкомату, након чега ће издавалац покренути поступак за утврђивање разлога задржавања картице и начина на који картица може бити враћена кориснику. Такође, ако постоји могућност, корисник се може обратити банци прихватиоцу (банци чији је банкомат), нпр. на шалтеру банке ако је банкомат у оквиру експозитуре банке и проверити да ли постоји могућност да буде покренута процедура на основу које ће му картица бити враћена.

    На крају видеа, још једном напомињемо да се пре поласка на пут благовремено информишете о свим претходно наведеним стварима. Такође, саветујемо вам и да број телефона с картице сачувате у именик мобилног телефона, како бисте, у случају потребе, могли да једноставно контактирате банку издаваоца картице. За подизање новца и плаћање на продајним местима користите оне платне инструменте који доносе најниже трошкове свим учесницима.

  • У последњих годину дана, због чињенице да се раст цена у свету прелива и на цене производа и услуга малим и отвореним економијама попут Србије, у јавности се често помиње појам „увозна инфлација”. Шта је увозна инфлација, зашто је довела до повећане инфлације у Србији и како она утиче на цене производа и услуга које свакодневно користимо, сазнаћете у данашњом рубрици Корисно је да знате.

    О овој теми говори Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику.

    Он наводи да, најједноставније посматрано, увозна инфлација представља ситуацију у којој се раст цена у свету прелива на раст домаћих цена, те да се мале и отворене економије попут Србије последњу годину суочавају с повишеном инфлацијом, која је управо последица увозне инфлације.

    „Када чујемо за појам увозне инфлације, прво на шта помислимо јесу производи које свакодневно користимо, а који се у Србији не производе, па смо принуђени да их увозимо. То су свакако аутомобили, рачунари, мобилни телефони и различити кућни апарати. У такве производе спада и велики део одеће и обуће, затим козметика, али и део хране и пића који сви користимо, а који морамо да увозимо – најбољи пример су јужно воће и кафа. Међутим, ово је само мањи део увозне инфлације. Највећег дела увозне инфлације најчешће нисмо свесни ”, истиче он.

    У питању је заправо знатно већи број производа и сировина, који на различите начине утичу на раст цена. Као пример, Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора, наводи флаширану воду.

    „Амбалажа чини највећи део цене коштања и у производњи и у малопродајној цени флаширане воде. Узмимо, рецимо, да флашица воде у продавници кошта 40 динара. У оквиру тога, трошак саме воде и трошкови које произвођачи имају у смислу такси и накнада према држави су занемарљиви. Највећи део цене коштања једне обичне флашице воде је заправо нафта. Флашица се прави од нафте, затварач се прави од нафте и етикета се прави од нафте. На крају, производ захтева одређени транспорт и ту поново имамо нафту, односно гориво као главни трошак”, истакао је он. Такође, он је нагласио да је за производњу једне пластичне флаше од једног литра потребна четвртина литра сирове нафте. Укупно, око 8% целокупне светске нафте користи се за производњу пластике.

    Поред овог примера, у видеу можете чути како је овај ефекат изражен код производње гума, одеће, обуће и козметике. Сазнаћете и да се 90% до 95% свих једињења која се користе у производњи козметике на неки начин производи од сирове нафте. Готово сваки производ који стављате на лице, тело и/или косу потиче од сирове нафте.

    На крају видеа, Милан Трајковић говори о томе шта Народна банка Србије очекује у наредном периоду и које су њене пројекције када је у питању кретање инфлације у наредном периоду. Поред тога, он наглашава да Народна банка Србије све време даје ажуриране пројекције, али и истиче и ризике, као и чињеницу да је могућност прецизног пројектовања у оваквим околностима мања него иначе. „Чак је и у априлу и мају 2020, одмах након избијања пандемије вируса корона, могућност предвиђања била већа и било је лакше радити пројекције него данас”, рекао је он.

    Истиче да су већ постојећи и већ велики проблеми са енергентима, храном и ланцима снабдевања додатно погоршани ратом у Украјини и да је рат само додатно подстакао раст већ ионако високих цена нафте, гаса, пшенице и других сировина.

    „У таквим околностима, оно што Народна банка Србије види у овом тренутку то је да би међугодишња инфлација требала да достигне максимум у јуну и јулу – и тај максимум би требао да буде негде у распону између 10% и 11%, док би након тога, са доласком нове пољопривредне сезоне, међугодишња инфлација требало да почне да се смањује”, нагласио је Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику.

    Улазак међугодишње инфлације у границе инфлационог циља Народне банке Србије, који износи 3 ± 1,5%, очекује се у другој половини следеће године и до краја 2023. године инфлација би требало да износи око 4%.

    „Оно што је добро јесте да је инфлација у Србији и даље нижа него у земљама средње и југоисточне Европе и скоро у потпуности је упоредива с развијеним земљама. Разлог томе је базна инфлација коју Народна банка Србије и даље успева да држи под контролом, пре свега тиме што чува стабилност девизног курса, али и тиме што није дозволила да инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде значајно порасту и да онда због тога дође до додатног раста цена за којим објективно нема потребе. Такође, Народна банка Србије на смањење инфлације утиче још од октобра претходне године смањењем експанзивности монетарне политике, прво путем повећања репо стопе, а затим и путем повећања референтне каматне стопе. Томе су свакако допринеле и мере Владе која је ограничила цене основних животних намирница и марже нафтних компанија, а у више наврата интервенисано је и из робних резерви ”, рекао је он на крају видеа.

  • У данашњој рубрици Корисно је да знате…, говоримо о актуелној теми која се тиче заоштравања монетарних услова – зашто је НБС повећала референтну каматну стопу, како ће се она одразити на каматне стопе на кредите, да ли на нашу привреду више утичу одлуке ЕЦБ-а или ФЕД-а и да ли се очекује даљи раст каматних стопа.

    На ову тему говорила је Мирјана Милетић, директор Одељења за монетарну анализу и извештавање, која је истакла да се повећање референтне каматне стопе прво одражава на каматне стопе на међубанкарском тржишту новца (BEONIA, BELIBOR), да се тај пренос одвија у најкраћем року и да је у принципу потпун, а затим се преко каматних стопа на међубанкарском тржишту новца, које представљају цену извора финансирања за банке, преноси на каматне стопе на кредите.

    „Каматне стопе на динарске кредите привреди и становништву крећу се око својих најнижих нивоа и у марту за привреду износе 3,6%, а за становништво 8,4%, што је близу њихових најнижих вредности до сада, тако да и ако дође до повећања стопа на кредите под утицајем актуелног повећања референтне каматне стопе услови динарског задуживања и даље ће остати релативно повољни”, нагласила је она.

    Такође, она је истакла да треба имати у виду да некада прође и неколико месеци док се референтна каматна стопа не пренесе на каматне стопе на кредите, као и да тај пренос не мора увек да буде комплетан. „У условима појачане конкуренције у банкарском сектору и настојања банака да задрже клијенте, део повећања референтне каматне стопе банке могу компензовати смањењем својих маржи, тако да тај пренос не буде потпун”, каже Мирјана Милетић, директор Одељења.

    Поред тога, она је нагласила да на нашу привреду више утичу одлуке ЕЦБ-а него ФЕД-а, јер са зоном евра остварујемо знатно јаче трговинске и финансијске везе него са САД.

    На крају видеа сазнаћете и да ли се очекује даљи раст референтних каматних стопа.

  • Народна банка Србије и ове године традиционално организује праксу како би студентима приближила рад централне банке као институције од чијег пословања зависи стабилност финансијског система и упознала их с разноврсним функцијама које обавља, а као најважније омогућила стицање пословног искуства.

    У данашњем издању рубрике Корисно је да знате… Филип Милановић, виши стручни сарадник у Одељењу за заштиту корисника, као некадашњи полазник летње праксе, говори о свом искуству као и о изазовима с којима се сусретао приликом учествовања у извршавању свакодневних обавеза и испуњењу задатака. Према његовим речима, циљ организовања праксе је да се студентима путем практичног рада омогући да употпуне своја теоријска знања стечена током студија, као и да добију специфична знања из области рада централне банке.

    Летња пракса ће трајати два месеца, од 1. јула до 31. августа 2022. године, и Народна банка Србије ће примити до 30 студената треће, четврте или пете године академских студија који студирају на високошколским установама акредитованим од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета.

    Пријаве се могу поднети до 20. маја 2022. године, путем имејла letnja.praksa@nbs.rs или поштом, односно лично на адресу Београд, Краља Петра 12.

    За више детаља можете погледати Позив за обављање летње праксе, који се налази на интернет презентацији Народне банке Србије.

    Пријавите се, чекамо вас!

  • У најновијем издању рубрике Корисно је да знате... настављамо да појашњавамо теме које су у надлежности Народне банке Србије, а које су актуелне и занимљиве широј јавности.

    Овог месеца говоримо о улози и задатку Сектора за заштиту корисника финансијских услуга.

    Финансијске услуге су један од кључних делова економије наше земље, због чега је неопходно да постоји уређен и стабилан финансијски сектор, као и да наши грађани имају адекватну и ефикасну заштиту када користе ове услуге. Вршећи једну од својих законом уређених функција, а то је заштита права и интереса корисника финансијских услуга, Народна банка Србије је образовала посебну организациону јединицу – Сектор за заштиту корисника финансијских услуга, којој је поверила овaj задатак.

    Колега Филип Милановић из овог сектора објашњава на шта корисници могу да се жале и који су то најчешћи разлози за притужбу.

    Сазнаћете шта треба да предузмете уколико сматрате да је банка повредила неко ваше право или интерес. Поред тога, дознаћете где на нашој интернет презентацији, на врло једноставан начин, у свега неколико минута, можете поднети притужбу без икакве додатне помоћи.

    На крају видеа осврнућемо се на то шта је посебан поступак посредовања који спроводи Народна банка Србије, како он функционише, на који начин се реализује, као и на то да су многи спорни односи с даваоцима услуга осигурања решени управо на овај начин.

  • У новом издању рубрике Корисно је да знате… говоримо о мењачким пословима, улози НБС, контролама мењачница и донетим изменама одлуке НБС у вези са ограничавањем провизија.

    Мењачки послови су послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту, у складу с прописима.

    Обављање мењачких послова регулисано је, поред осталог, одредбама члана 39. Закона о девизном пословању и Одлуком о условима и начину обављања мењачких послова.

    Мењачке послове могу да обављају: резиденти – правна лица и предузетници који имају овлашћење за обављање мењачких послова, банке и резидент привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност (јавни поштански оператор)

    У овом видеу, колегиница Снежана Стефановић, виши саветник у Сектору за девизне послове и кредитне односе са иностранством детаљније објашњава област мењачких послова говорећи о ограничењима курса и провизија, уз савете грађанима на шта је потребно обратити пажњу на местима на којима мењамо новац и зашто нема разлога за паником.

    На крају видеа можете погледати на који начин можете да се информишете о максималним и минималним износима по мењачким пословима банака на интернет сајту НБС, као и како можете поднети притужбу на рад овлашћеног мењача.

  • У новом издању рубрике Корисно је да знате… бавимо се виртуелним валутама, као и тиме на који начин је ова област регулисана у Србији.

    У овом видеу, колегиница Наташа Катанић из Дирекције за законодавно-правне послове појашњава шта су виртуелне валуте и како функционишу, да ли је безбедно трговати виртуелним валутама и улагати у њих, као и на који начин је ова област регулисана Законом о дигиталној имовини.

    Сазнаћете и ко може да пружа услуге повезане с дигиталном имовином, као и које су надлежности Народне банке Србије при издавању виртуелних валута.

    На крају видеа можете послушати савете Народне банке Србије грађанима када је у питању улагање у виртуелне валуте и обављање било каквих трансакција с виртуелним валутама.

     

  • Прва тема у овом серијалу односи се на употребу националнe платнe картицe Дина. По чему се ова платна картица разликује од других платних картица на нашем тржишту, које су њене погодности и предности, где може да се користи, колико грађана је употребљава и када се очекује издавање првих бесконтактних Дина картица – сазнаћете у видеу.

    На ова питања у новој рубрици „Корисно је да знате…” одговарао је Александар Станојевић, саветник за пословну подршку и развој нових сервиса у Сектору за платни систем.